Жарко Јокановић пише у режимском гласилу или боље речено гласилу оних који су газде режиму ‘блиц’колумну где се потписује као грађанин Срба. Написао је и књигу ‘ќругови моћи’
међутим када погледамо сајт издавачке куће видимо његову биографију која је очишћена од свега што је овај човек радио лоше.Ни једном речју се не спомиње даје био члан нове демократије нити Владе у време када је жарила и палила Мира Марковић.
линк http://www.laguna.rs/a690_autor_zarko_jokanovic_laguna.html
Не треба никако заборавити ко је овај човек и никако дозволити да се сада представља као некакав борац за демократију и слободу.
Жарка Јокановића први пут смо јавно могли да видимо у пропагандном и то изузетно лошем пропагандном филму ‘ужичка република’, он је онај дечак који каже ‘чико јел сав овај лебац твој?'( нпр. Дража Михајовић пали дуван на кандило окачено на икону и сви четници имају дуге браде што је немогуће јер су почели да пуштају браде тек по почетку окупације и никоме за неколико месеци не израсте толика брада, певачица у кафани пева ‘убићемо заклаћемо ко за краља неће’ )То му нико не може или бар не би требало да замери јер је био дете.
Овај детаљ спомињем да се присетимо и не заборавимо како су нас комунисти шиканирали и мучили и лагали.
Јокановић је био високи функционер нове демократије. Пре тога наравно био је члан комунистичке партије. Из неког разлога који никад није објашњен а додуше нико никада ни није тражио објашњење имовина савеза комуниста приликом увођења вишестаначја 1990. припала је углавном СПС-у а један мањи део новој демократији. Зашто имовина комунистичке партије која је била ненанродна и тиранска, није било дозвољено оснивати друге странке и они који су говорили другачије били су слани на робију, зашто није враћена народу тј. држави велико је питање а још је веће питање зашто нико никада ово питање није поставио. Зашто је баш новооснована нова демократија добила део те имовине? Питање које је веома важно је и шта се десило са нашом имовином коју је нова демократија присвојила после нестанка нове демократије.1994. године опозиција је победила спс на изборима и срс депос демократска странка и дсс договорили су се да прекину комунистичку диктатуру а први корак био је изгласавање председика скупштине. Чини ми се да је кандидат овог уједињеног антикомунистичког фронта била Јоргованка Табаковић ( не заборавимо да је ово било пре 21. годину, она је тада била врло млада и није била оно што је сада ) спс-а Драган Томић. Гласање је из неког разлога било тајно. Иако је опозиција имала већину више гласова добио је кандидат спс. Није било јасно шта се догађа док није дошло време да се формира Влада: нова демократија која је била члан депоса је издала и ушла у Владу са СПС, покварено тајно и иза леђа. Приликом свих демонстрација народ је певао ‘бандо црвена то је ваша партија јул јул спс нова демократија’.
Душан Михајловић који је био министар у Влади Мирка Марјановића и председник ове назовимо је странке је после био и члан ДОС-а и министар. Ако се не варам он је био једини функционер нове власти који је морао да плати порез на екстрапрофит јер је вршио злоупотребу положаја док је био министар и намешатао сам себи уносне послове. Не знам да ли је истина али многи каћу даје тајна овемоћи нове демократије то што је масонско илууминатска организација, то би објаснило много тога. Члан нове демократије који је тренутно вероватно најопаснији је Тахир Хасановић. члан трилатерале и масон. Са великим узбуђењем причао је како је на састанку трилатерале у Берлину присуствовао и сам Дејвид Рокфелер, човек који је добро познат по својим неделима, по тое што је прошле године у 99. години живота имао шесту трансплатацију срца ( одакле ово срце? ) као и по изјавама ‘На ивици смо велике промене, све што нам треба је једна велика глобална криза’ и ‘Неки чак мисле да сам део тајног друштва ( користи израз ‘кабал’ уствари који није лако превести, често се везује за окултизам )које ради против интереса С.А.Д. и говоре за моју породицу и мене да смо интернационалисти и део међународне завере којој је циљ којој је циљ изградња интегрисаног света политички и екоомски – један свет, да тако кажемо. Ако је то оптужба, крив сам и поносан сам на то.’- мемоари Дејвида Рокфелера.
Дакле СПС и даље има нашу имовину и то је једини пример икада и игде да неко наследи имовину а не наследи дугове ( на пример, људи који су били на голом отоку су тамо били без суђења већ одлуком компартије тако да би одштету морале да плате спс и нова демократија или Војислав Шешељ који је ни кривни ни дужан годинама био у затвору због тога што је говорио против самоуправљања,чини ми се ).
Уствари они уопште не би смели да имају ову имовину јер је то отета имовина и мора се вратити грађанима тј. држави.
Жарко Јокановић је био високи функционер нове демократије. Без обзира на све наше разлике у друштву и мишљењима постоје линије које се никада не прелазе. За време власти нове демократије крадени су гласови, на људе који су демонстрирали извођена је полиција са дугим цевима вршене су разне махинације, Србима прогнаним из Крајине постављани су полицијски кордони да не би колона прогнаних случајно прошла близу Дедиња али добро – људи могу да се промене. Ово је веома опасно време када нам је потребно јединство и морамо се окренути једни другима, сви су грешили али потребно је признати грех, потребно је вратити имовину која није твоја. Шта је са имовином нове демократије? Где је? Није случајно што у његовој биографији нема ни речи о свему овом. За време првог српског устанка замало је дошло до обрачуна међу нама самима јер је један од народних вођа, чини ми се из Ваљева био у великом сукобу са Карађорђем. Карађорђе је био прек човек који је врло лако вадио кубуру и то није крио, није то била никаква тајна тако да су Ваљевци очекивали да ће доћи до обрачуна међутим Карађорђе је дошао и рекао ‘међу нама не сме бити никакве пизме и раздора, шта је било раније било је а сад морамо бити јединствени.’Међутим то није важило за оне који раде са Турцима, ако је било таквих, већ за устанике. Тахир Хасановић и Жарко Јокановић нису на страни на којој би требало да буде грађанин Србије. Не заборавимо ко је овај човек.
Ако су дс и срс могле да седну и бар покушају да се договоре 1994., ако јеЗоран Ђинђић пио ракију на Палама са Караџићем, ако је војвода Шешељ могао да се договори са Милошевићем који га је хапсио не знам ни сам колико пута ја би их замолио да то прокушају и сад. Мало нас је, опасност је страшна и моје је мишљење, наравно мождаја грешим, да треба бар покушати. И успело би да није било нове демократије пре 20 година. Чланство обе странке су демократе и слободари и имају много сличности.
Уколико руководства нису у стању да виде колика је опасност уколико не желе ни да седну онда је време за нове људе.
nemanjarakas 