јавност и едукација (кo хоће)

У вези предлога резолуције геноцида над Јерменима треба рећи неколико речи. Врло ћу бити кратак а морам да кажем јер је ово озбиљна тема. Да би однос према жртвама био исправан и да би таква резолуција имала тежину мора прво да се питају људи који су се бавили овим: историчари, људи који су на терену скупљали податке и слично. Ја на пример сматрам да знам недовољно и када је у питању одузимање људских живота баш зато што је тема емотивна мора се прићи хладнији него иначе. Није свеједно да је милион или два милиона жртава, није свеједно да ли је милион или милион и један одузет живот. Оваква се резолуција када се доноси доноси после озбиљне јавне расправе. Колико је мени познато недавно су С.А.Д. усвојиле сличну резолуцију али та расправа траје деценијама. Ништа ни немамо од једног папира, тзв. резолуције или закона када на утакмици наши навијачи звижде јерменској химни; јако сам се постиђено осећао.  Едукација  а као предуслов за едукацију стоји да се према грађанима престане понашати као према незрелим лицима. Ништа се не постиже преко ноћи.